Oзакоњење

Проблем бесправне градње постоји уназад неколико деценија, али је нарочито ескалирао 90-их година прошлог века, када се бележи масовна бесправна градња, која је узрокована великим приливом становништва са ратом захваћених подручја, недостатком сваке врсте контроле над бесправном градњом, али и непостојањем планске документације која би омогућила легалну градњу.

Сваки од раније донетих закона којима је било уређивано ово питање померао је временску границу до када се објекти могу легализовати, без обзира на чињеницу што је бесправна градња у Републици Србији од 2002. године кривично дело, санкционисано и запрећеном казном затвора.

Закон о озакоњењу објеката, који је Скупштина Србије усвојила 20. новембра 2015. године, донет је у јавном интересу, како би се највећи број незаконито изграђених објеката увео у законске токове по најповољнијим условима, у једноставној и брзој процедури.

Грађани озакоњеним објектима добијају значајно већу вредност своје имовине коју, уколико желе, могу и да продају, а озакоњени станови на тржишту вреде много више од станова који нису укњижени. Локалне самоуправе ће спровођењем озакоњења значајно повећати приход од пореза на имовину, а додатни приходи по том основу мере се стотинама милиона динара годишње.

Током првих годину дана од усвајања Закона о озакоњењу објеката пописано је укупно 364.400 нелегалних објеката у Србији и донето 37.850 решења о озакоњењу, што је више него у првој години у свих пет претходних закона о легализацији заједно.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, оцењујући ефекте озакоњења у првих годину дана, проценило је да је једна од главних препрека већој ефикасности недовољан број запослених у локалним самоуправама. Из тог разлога, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ) омогућиће свим општинама у Србији да на одређено време ангажују укупно 1.046 људи који ће радити на пословима озакоњења, што је довољно да се процес озакоњења заврши до краја мандата ове владе.

Свака општина у Србији добиће на основу укупног броја запослених на пословима озакоњења квоту колико дневно, односно месечно мора да донесе решења о озакоњењу, а Министарство ће на свака три месеца контролисати рад свих локалних самоуправа и о резултатима озакоњења извештавати јавност.

Приоритет у озакоњењу имаће породичне куће и станови јер је Закон о озакоњењу донет да би се грађанима помогло да што лакше озаконе своје нелегалне објекте и да потомцима оставе озакоњене куће и станове.

Рок за озакоњење свих објеката на територији Републике Србије по Закону о озакоњењу је 20.11.2023.

Извор: www.mgsi.gov.rs/cir/ozakonjenje